Danas, 21. juna, obeležavamo 20 godina od Samita EU – Zapadni Balkan u Solunu. Povodom ovog istorijskog događaja, Evropska unija i tadašnje zemlje pristupnice i potencijalni kandidati sa Zapadnog Balkana obavezali su se jedni drugima. EU je potvrdila evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, a zemlje iz regiona podržale su zajedničke vrednosti: demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, solidarnost i tržišnu ekonomiju. Zaključci samita ostaju trajna obaveza za sve – za EU ​​i njene države članice, uključujući Sloveniju, i za Zapadni Balkan.

Slovenija ceni ovaj Samit, jer je oživeo nadu u stabilizaciju regiona nakon godina rata, političke nestabilnosti i ekonomskog pada koji je usledio nakon raspada Jugoslavije. Omogućio je početak sna o evropskoj budućnosti koja vodi ka pozitivnim promenama: povećanom prosperitetu, boljoj integraciji i jačanju kontakata među ljudima.

U poslednjih dvadeset godina saradnjom smo postigli mnogo. Zapadni Balkan je generalno stabilniji. Zemlje uživaju prednosti bezviznog režima i region, u kojem je EU daleko najveći donator i investitor, ostvario je ekonomski napredak. EU i Zapadni Balkan prirodno gravitiraju jedni prema drugima.

Slovenija je čvrst zagovornik procesa proširenja Evropske unije. Političkom i praktičnom podrškom pomogla je svojim partnerima na Zapadnom Balkanu. Na svaki mogući način pomaže procesima vezanim za proširenje. To je dugoročna politika Slovenije, koja se neće menjati.

Propuštene su i mnoge prilike na obe strane. Čini se da je početni entuzijazam za reforme na Zapadnom Balkanu donekle splasnuo u poslednje dve decenije, tako da je trenutno svetlo na kraju tunela za članstvo u EU malo slabije nego što smo se nadali. Istovremeno, EU se bavi sopstvenim problemima, pri čemu proširenje nije uvek prioritet. Činjenica da EU mora da se nosi sa posledicama rata u Ukrajini zahtevala je novu opštu refleksiju o pristupu procesu proširenja. Jasno je da je ovaj proces u osnovi strateški izbor, a ne samo tehnički zadatak. U svakom slučaju, dalje širenje mora pratiti osnovnu viziju procesa evropskih integracija, koja se zasniva na solidarnosti i stvarnim dostignućima kandidatkinja. Potrebne su hrabre političke odluke.

Međutim, naše poruke regionu, Evropi i svetu su jasne. Prvo, EU je objektivno veoma dobar izbor za region ali zemlje Zapadnog Balkana same odlučuju o svojoj budućnosti. Drugo, Slovenija nema sebične interese u regionu. Naša politika je vođena solidarnošću prema državama i stanovnicima. Slovenija želi isto što i narod: stabilnost i sigurnost, koji su osnovni uslovi za prosperitet i ekonomski napredak.

Zemlje Zapadnog Balkana, koje žele da se pridruže EU sada i u budućnosti, mogu da računaju na Sloveniju.